Page 2 - DjordjeAndrejevićKun

Ђорђе Андрејевић Кун

1904-1964

Ђорђе Андрејевић Кун је рођен 31. марта 1904. године у Вроцлаву (Wrocław; Немачко царство, данас Пољска). Био је
југословенски и српски сликар и графичар, члан Српске академије наука и уметности. Његова броба за студентска и радничка
права пре Другог светског рата, учешће у Шпанском грађанском рату и Народноослободилачкој борби, послужиће као снажна
инспирација великом стваралачком опусу који ће истовремено представљати снажан документ времена. Историја којој је
непосредно сведочио сачувана је у сликарству валерског богатства, умећу представљања дуге скале емоција, атмосфери
велике драматичности, патњи или ишчекујућој тишини на пример, те мајсторском осећају за композицију, како малих тако и
великих маса и површина.

Од оца Вељка Андрејевића Куна који је радио као гравер у једном од најзначајнијих немачких граверских предузећа наследиће
уметничку црту коју ће његов берлински учитељ открити у Куновим младим годинама. У Београду ће, где се са породицом
преселио 1914. године, завршити штампарски занат а потом учити сликарство на Уметничкој школи 1920-1925. Ђорђе ће од
добротвора београдског трговца Илије Ранкића добити стипендију за сликарско усавршавање у Италији, Венецији, Фиренци,
Милану и Риму. Студије ће наставити у Паризу све до прве самосталне изложбе 1931. године. Исте године Кун односи победу
на конкурсу за грб града Београда у конкуренцији 56 југословенских уметника. Кунов грб је и данас званични грб Београда.
Светски конгрес писаца у Москви дефинисао је појам „социјалистички реализам“ чиме је препоручена централна уметничка
тема постала свакодневни живот радника. Кун је у томе нашао инспирацију као искрени левичар и окренуо се графици, како
је сматрао, пригодној техници новој теми.

У шпанском грађанском рату се бори против фашизма у Интернационалним бригадама и у том периоду су настале две мапе
графика „Крваво злато“ и „За слободу“. У техници уље на платну у источном фоајеу Палате Србија налазе се два дела
инспирисана учешћем у борбама у Шпанији „Стрељање“ и „“No pasarán“ (срп. ,,Неће проћи“). После Другог светског рата
објавиће мапу „Партизани“.

У својим делима монументалним композицијама приказује злочине окупатора из Другог светског рата, сцене из живота војске
у ратним условима, сцене обнове и изградње земље. Поводом формирања нове југословенске државе на другом заседању
АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године урадио је идејна решења за грб и ордење младе државе. Богата професионална каријера
заокружена је звањем професора Академије ликовних уметности у Београду и ректора Уметничке академије. Преминуо је у
Београду 17. јануара 1964. у 59. години.