Page 88 - Bilten broj 6 za 2024 godinu
P. 88

Conditio humana се чита одједном, као напети роман, јер филозофски ерос Хане
            Арент  пробија  путеве  и  тамо  где  се  чинило  да  никаквог  пролаза  нема,  а  да
            притом  њен  језик  није  оптерећен  тешком  филозофском  терминологијом.

            Одломци који су посвећени савременој науци истинска су посвета луцидности,
            а  њени  дијалози  с  великим  научницима-филозофима,  попут  Вернера
            Хајзенберга на пример, у контексту који је одређен политиком, бацају потпуно
            ново светло на појаве или појмове о којима готово да и не размишљамо.

            Хана  Арент  једна  је  од  оних  ауторки  које  се,  с  протоком  времена,  све  више
            читају,  као  да  у  двадесетом  веку  није  била  сасвим  сазрела  свест  о  каквој  се
            ауторки ради. Conditio humana је књига с којом се може започети упознавање
            Хане Арент, али је, истовремено, то и књига која можда више него било која
            говори о самој ауторки, о њеним опсесијама и њеним страстима, књига која се,
            данас, не може заобићи ако озбиљније желимо да нешто сазнамо о себи самима.



            7.  Срђан  Карановић:  МАЛО  ИЗНАД  ТЛА:  СРЂАН  КАРАНОВИЋ  О
            СВОЈИМ ФИЛМОВИМА / Београд: Филмски центар Србије, 2022.

            Преузето са сајта:
            https://www.beopolis.rs/shop/malo-iznad-tla-srdjan-karanovic-o-svojim-filmovima/

            Срђан  Карановић  је  један  од  најважнијх  филмских  редитеља  на  овим
            просторима. Његови, сада већ култни, филмови награђивани су на најважнијим
            светским фестивалима, освајали су највише домаће награде, приказивани су у
            биоскопима широм света и,  чак и деценијама након настанка, уживају велику
            популарност код публике.

            Ову јединствену књигу чини једанаест разговора у којима Карановић отворено
            и искрено разговара с колегом редитељем Стефаном Арсенијевићем о својим
            дугометражним          играним       филмовима.        Разговори       хронолошки         прате
            Карановићеву  филмографију,    представљајући  драгоцен  увид  из  прве  руке  о
            настанку  ових  филмова,  о  креативном  процесу,  о  уметности  режије,  о
            дилемама,  препрекама  и  одлукама  које  је  као  редитељ  доносио.  О
            Карановићевој потреби да из филма у филм увек буде другачији. Ово је књига и
            о једној турбулентној епохи, сагледаној из посебног, личног и професионалног
            угла, о једној земљи и о њеној кинематографији које више не постоје.
   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93