Page 91 - Bilten broj 6 za 2024 godinu

Kukićevo i Basarino odmetništvo svoj kontekst i smisao nalazi u imaginacijama
svakoga pojedinog svojeg čitatelja. U tom savezu duhova nema nikakvog programa.
Nema ničega što bi vodilo novim kolektivima. Vođeni samilošću i pristojnošću, ljudi
nastavljaju sami.

Iz predgovora Miljenka Jergovića

11. Јан Парандовски: АЛХЕМИЈА РЕЧИ / Чачак: Градац К, 2022.

Преузето из текста:
https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/06/Polja-84-85_4_14.pdf

Алхемија речи је и алхемија живота, једна чудна, хазардна игра која се поставља
између времена и смрти. Касније се та игра открива као највећа моћ у природи,
као највећа моћ коју жива, развијена материја открива у себи.
Верујем да дело у крајњем случају мора да учини трајном егзистенцију. Данас
дело чини трајним себе. Пошто морамо физички да умремо, оно продужава да
траје сећајући свет на свог творца.
Али шта његов творац зна о томе? Он фактички не траје у тим мислима, које
једном изговорене, сада продужују једну механичку игру понављања. Оно траје
понављајући се.
Ако једног дана егзистенција буде бесмртна, дело ће бити нешто, по својој
природи и по својој улози, што је врло туђе нашем духу и нашим навикама
гледања на књижевност.

Многа од ових размишљања излазе из оквира Алхемије речи, али, признајем да
их не би било да нису покренута неким размишљањима Парандовског, истина,
друге врсте, али зато им је ипак место овде.
Теме у овој књизи су дуге, размишљања златна, а читалац покренут на маштање
отклања књигу пре него је дочита. Маштање је резултат читања, књига снажно
покреће.

Алхемија речи је дело компоновано од података свих врста, података који живе
сами за себе, јер је сваки побуђивао писца на размишљање, и ти подаци, било
биографски, било извучени из дела, укомпоновани у десетак тема, у ствари
објашњавају лепоту креације која краси ово критичко дело Парандовског,
критичке креације која се хранила и оштрила, будила и продужавала, ничући
између тих просејаних података, као духовна надобудност писца, који је
написао есеј одједном о свим, тј. многим писцима и монгим књигама, о једној
великој породици која се рађала кроз векове, готово из једне стваралачке лозе.

Божо Вукадиновић