Page 93 - Bilten broj 5 za 2025. godinu

3. Кит Девлин: У ПОТРАЗИ ЗА ФИБОНАЧИЈЕМ: ПРИЧА О

МАТЕМАТИЧКОМ ГЕНИЈУ КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ / Смедерево:
Хеликс, 2024.

Преузето са сајта:
https://www.heliks.rs/u_potrazi_za_fibonacijem.php

У потрази за Фибоначијем дело je једног од најутицајнијих светских
популаризатора математике Kита Девлина о животу и заоставштини
средњовековног математичара Леонарда из Пизе, познатијег као Фибоначи,
чија књига Liber abbaci дословно утиче на животе свих нас. Мада чувен по
Фибоначијевим бројевима – иако их, како се испоставило, није он открио –
његов je највећи допринос у тумачењу математичких идеја које је умео да
прикаже тако да их свако разуме.

Фибоначијева књига је увела 1202. савремену аритметику у Западни свет.
Па ипак, Фибоначи је убрзо након своје смрти био заборављен, а истинско
признање за то постигнуће добио је тек шездесетих година XX века. Леонардо
из Пизе помогао је да Запад поново постане колевка науке, технологије и
трговине али је, упркос томе, нестао с историјске позорнице. Ова је књига
Девлинов покушај да поново открије тог заборављеног генија.

„Одлучио сам да у паузи између планираних предавања у Болоњи и
Сијени на два дана скренем са руте и одем у Пизу како бих покушао да сазнам
нешто о Леонарду Фибоначију, мистериозном математичару из XIII века који је
очигледно одиграо кључну улогу у стварању савременог света, и чије сам
математичке кораке, у једном важном смислу, пратио последњих двадесет
година. Да ли је на располагању било довољно информација да се о њему
напише књига? Нико други је није написао, па сам посумњао у то. С друге
стране, постојање тог огромног јаза у историји науке значило је да је Фибоначи
био најпознатији и најкомплетнији научник свих времена чија биографија
никада није била написана. Желео сам да покушам. Нисам се интересовао као
историчар, јер то нисам. Математичар сам. Оно што ме је највише
заинтригирало у вези с Леонардом јесте та значајна сличност моје и његове
математичке каријере. Осетио сам да смо сродне душе. Док сам се заклањао под
кишобраном чекајући такси, кратко сам размишљао о томе како је моја
математичка каријера била другачија од будућности коју сам замишљао далеке
1968, када сам завршио постдипломске студије на Лондонском универзитету и
када сам се запутио на Бристолски универзитет како бих припремио докторат.

У то време, на самом почетку своје каријере, о Фибоначију сам једино
знао да је он математичар који је открио чувени, по њему назван, Фибоначијев
низ (није то урадио – нисам био у праву), за који сам знао да је дубоко повезан