Page 94 - Bilten broj 5 za 2025. godinu

са људском естетиком (није – нисам био у праву). Тек много касније открио сам
да је он био један од најутицајнијих људи свих времена. И још, да његова
величина није последица његових математичких открића – иако је без сумње
био најспособнији математичар међу својим савременицима – већ његове моћи
објашњавања. Био је способан да схвати математичке идеје које су у његово
време биле нове и компликоване и учини их доступним широком слоју људи.
Штавише, поседовао је инстинкт да то уради на начин који бисмо данашњим
речником описали као ʼдобру маркетиншку стратегијуʼ.

Док сам био млад дипломац, моји узори нису били људи попут Леонарда
Фибоначија, већ математичари који су дошли до значајних математичких
открића – математички дивови који су живели ближе данашњици, као што су
Леонард Ојлер, Карл Фридрих Гаус, Пјер де Ферма и Курт Гедел. Попут многих
младих који изаберу да постану математичари, сањао сам да се придружим низу
највећих – тако што бих доказао важну теорему или решио тежак задатак који
је деценијама мучио највеће умове. Неки од мојих савременика успели су у
томе. Млади амерички математичар Пол Коен, само неколико година старији од
мене, решио је 1963. Канторов проблем континуума, загонетку која је више од
60 година упорно одолевала свима који су покушавали да је реше. Али као што
је то случај с већином математичара, морао сам да се задовољим значајно
мањим успесима.

Али успут сам, скоро игром случаја, открио још један таленат, можда мој
истински позив: способност да обичним људима објасним често нејасне,
сложене математичке идеје. Схватио сам да помоћу речи могу да оживим
математику онима који нису баш упућени у тај предмет.”
Кит Девлин

4. Игор Рудан: ЗАО ЗРАК: РАЗМИШЉАЊА О ЗДРАВЉУ И БОЛЕСТИ У
21. ВЕКУ / Смедерево: Хеликс, 2024.

Преузето са сајта:
https://www.heliks.rs/zao_zrak.php

Са надахнућем приповедача и методичношћу научника др Игор Рудан
бележи упечатљиве, поучне и предивно стилизоване приче о медицини, науци,
историји и филозофији глобалног здравља. Зао зрак описује нека од кључних
истраживања и продора у медицини, биохемији, генетици, неуронаукама и
фармакологији. Такође нам пружа увид у радове и мотивацију многих научника
који су добили Нобелову награду. Игор Рудан (рођен 1971. у Загребу),
професор је на Универзитету у Единбургу, где је такође и директор Центра за
глобална здравствена истраживања. Аутор је више од 500 научних радова,
неколико научнопопуларних књига и документарне серије „Преживљавање”
снимљене за Би-Би-Си.