Page 100 - Bilten 3

9. Вук Драшковић: РУСКИ КОНЗУЛ / Београд: Лагуна, 2025.

Преузето са сајта:
https://laguna.rs/proizvodi/knjige/ruski-konzul/

Најлепши и најтужнији роман о Косову.

При одређеном положају и односу звезда, све се и овде, на Земљи, мора
поновити. Јула 1879. и маја 1970. године, исто је било растојање од
Влашића до Сјеверњаче и од Великих кола до Марса и Јупитера. Зато је у
мају 1970. Иван Степанович Јастребов, то јест ја, опет постављен за
царског конзула у Призрену. Не баш у Призрену, већ овде у Ђаковици, али
раздаљина је мала и без значаја... Смрт је привид, она не постоји.
Будућност је у прошлости и прошлост у будућности: све се врти у кругу

који више силе котрљају небесима. И кад се, у томе котрљању и тумбању
времена, понове негдашње прилике, опет ће се стоичар повезивати са
епикурејцем и убијати Цезара, опет ће онај пустолов пуцати у Пушкина,
опет ће Русија бити Русија и православна, опет ће... Опет ће Срби
ослободити Косово!

***

Збиља: шта је мени Косово? Ево ме у Никшићу, у женином стану,
живим од женине плате, буљим у рушевине куле у којој су, некад, потурчени
и бијесни Мушовићи беговали. Све је туђе око мене. Немам ни свог стана,
ни свог станишта, ни посла, ни свог завичаја. Село Југовићи, гдје сам рођен,
од рођења мога не постоји. У село Османовиће, гдје сам одрастао, више
свраћати не смијем. Ја сам њих, поручују ми Османовићи, моји Османовићи,
на Косову осрамотио. Не знам гдје ми је мајка Љубица сахрањена, а не могу
обићи ни гроб помајке Рабије, јер сам злочинац, издајник. Све сам, због
Косова, изгубио! Родитеље, дјетињство, гробља, чак и своје занимање. Због

Косова сам пострадао на Косову и прогнан са Косова. Због Косова сам
изгубио и Косово!