Page 50 - Bilten 2
P. 50
PREDGOVOR
Predajemo nasoi javnosti ovu raspravu profesora Ernesta
1.ame. Preveli smo je na nas jezik u prvom redu radi boljeg
i svestranijeg upoznavanJa velikog grckog filosofa Aristotela.
On nam je ovde pretstavljen sa jedne strane nama dosad slabo
i nikako poznate. I u toliko je ova knjizica originalna. Ali ona je
i interesantna i aktuelna, jer tretira ekonomske probleme koji
danas, vise nego ikad, zaokupise svet.
Aristotelovo delo je veliko. On je najvise priznat kao »otac
logike«. Rezultati do kojih je dosao Aristotelo na podrucju lo-
gike u cijoj je osnovi postavio silogieticku (deduktivnu) me-
todu, pretstavljaju nauku u koju niko do Kanta nije uneo vise
~vetlosti. Tek u novije vreme Iogika je krocila napred. Aristotelo
je najvise raspravljao eticke i politicke probleme i on je siroj
javnosti bolje poznat kao eticar i politicar. Etiku smatra
za nauku o prakticnoj aktivnosti u koju spadaju moral, ekono-
mija i politika. Osnova njegove etike je u nacelu: sreca je u
aktivnosti, narocito u aktivno~ti za opste dobro. Postupanje po
1 azumu je sreca. Od svih etickih i politickih problema koje je
Aristotelo tretirao najznacajniji su za docniji razvitak ljudske
misli: moralnost pojedinaca, pravednost kao v•rliila nad vrlinama
i njen eticki zahtev, socijalna moralnost visi, eticki razlozi op~
stanka drzave kao moralnog organizma i jos neki. Njegove misli
o prijateljstvu su najbolje sto je o tome do danas napisano.
Lama je pravilno uocio izvesan naturaJizam kod Aristotela.
Mnoge misli velikog grckog filosofa pretstavljaju kamen teme-
ljac na kome ce kroz docnije vekove nicati razne naturalisticke
teorije. U tome sto se Aristotelo protivio ukidanju privatne svo-
jine i individualne inicijative vidi Lama aristotelovski naturalizam.
To se jos bolje da izvesti kod pitanja robova (rob je po prirodi
svojoj rob). Ili jos bolje iz nacela da je covek drustveno politic-
ko) bice. U daljoj konzekvenciji ove misli Aristotelo dolazi do
citave jedne teorije o drustvu i drzavi: drzava je prirodna potre-
ba; osnov joj je u prirodi samih ljudi; ona je organska tvorevina.
Ovim problemorr. Aristotelo se dotakao pitanja koje zadire
u sociologiju i pravnu teoriju. Ar-istotelov naturalizam Lama je
