Page 51 - Bilten 2
P. 51
4
i:iajbolje pqdvukao na onom mestu gde rez1mira Aristotelovo·
ucenje i kaze da je on time stavio u centar svoje velike konstruk-
cije prirodne uzroke drustvenog zivota. Interesantno je da je
i Dovani Dentile, filozof aktualista dosao do istog zakUucka kao
i Lama. On je platonsko-aristotelovski idealizam obelezio kao.
naturalizam. Ali Dentile je spiritualista i odbacuje svako pretpo-
stavljanje realnosti duhu. Lama, medutim naziva ovaj Aristotelov·
naturalizam sistematskim i optimisticnim. On se povodi za tim
da »svojina tezi da postane opsta ostajuci ipak individualna«,
dakle, za kultom privatne svojine, i jos strahom - Aristotelov-
skim - od preteranog apsorbovanja pojedinca od strane drzave,
dok bas njegova sredina - Italija - sve vise apsorbuje
pojedinca.
Aristotelo ima jos jednu dodirnu tacku sa sociologijom, ili
bolje sa pozitivizmom koji je doneo ovu novu nauku. Ako
je biologija osnova sociologije onda svaka slicnost izmedu
ovih ulazi u svaku od njih kao njen bitan sastavni deo. U
ovom, Aristotelovom primeru to je nacin ishrane. On tvrdi da
od nacina ishrane zavisi nacin zivota. I to kako zivotinja tako
i ljudi. Ovim je Aristotelo ukazao na vezu izmedu biologije i so-
ciologije, vezu koju ce tek nekoliko hiljada godina docnije doka-
zivati t. zv. bioloska sociologija. Ovo i jos mnoge interesantne
stvari koJe iznosi Lama - sa njemu svojstvenim lapidarnim i
tecnim stilom - o Aristotelovim mislima opravdace njegovo uka-
zivanje. na izvestan Aristotelov modernizam.
Kao i veci broj filosofa pre i narocito posle Aristotela, tako•
se i on bavio u svojim spisima pravom i problemima iz pravne.
teorije i filoso ije. Atinski Ustav je nesumnjivo dokumenat pozi-
tivnog grckog prava i judikature njegovog vremena. U ovom.
ustavu ima reci i o nepravu kao svesti kod onoga kome je uci-
njeno, a u Nikomahovoj Etici sjajnih misli o pravednosti. Poli-
tika sadrzi mnoga pravna pitanja, narocito podataka i kritike o
njemu savremenim politickim konstitucijama. Sve to pretstavlja
interesantnu gradu, nista manje od ove iz oblasti Aristotelove
ekonomije:
Ekonomske misli velikog grckog mislioca razbacane ne-
sistematski kroz sve njegove spise, ovako u celini prikazane,
pretstavljaju kuriozum i za mnoge koji se have specijalno na-
ukom. Uopste o Aristotehi kao ekonomicaru veoma je malo pi-
sano. To se najbolje vidi u ovoj knjizi. Od sve literature koju
navodi profesor Lama vecina dela se odnosi na Aristotela mora-
listu i politicara. Neki su se pisci, istina, dotakli njegovih misli
o ekonomiji, ali ne u zasebnoj raspravi, vec onako uzgred, ra-
spravljajuci uopste o ekonomiji staroga veka. Kod nas je o Ari-
stotelu uopste malo pisano, a o Aristotelu kao ekonomicaru -
koliko je nama poznato - skoro nikako.
Lama nas s mnogo umesnosti i uspeha vodi kroz Aristote-
1 ove misli o ekonomiji i znalacki ukazuje na mnoga njegova shva-
