Page 52 - Bilten 2

5

tanja koja su originalna ili cak i danas aktuelna. Primera radi
da navedemo samo njegovo razlikovanje vrednosti upotrebe do-
bara i vrednosti razmene (prometne vrednosti), pitanje granica
bogatstva ili pitanje produktivnosti trgovine. Ali, to je Lamin
posao i mi ne zelimo da ga ponavljamo.
Ima, medutim, u ovoj raspravi jos nesto sto nas interesuje
mozda isto toliko koliko i Aristotelovo shvatanje ekonomije. To
je odnos izmedu nje i sredine u kojoj je ona nastala. Mi sma-
tr:amo da je od veoma velikog znacaja tretiranje raznih ekonom-
skih pitanja u jednoj sredini - u ltaliji- u ciji su centar doga-
daja narocito bacene privredne teznje - priznajemo - ne bez
izvesne originalnosti. A nikad mozda kao danas nije svet vise
zaokupljala opsta briga da se organizacija i metode celokupne
privredne delatnosti sto vise usavrse u cilju efikasnijeg i inten-
zivnijeg zadovoljenja materijalnih ljudskih potreba.
Fasisticki preporod ltalije dao se svim svojim snagama na
privredno jacanje nase siromasne zemlje. ltalijanska nauka daje
danas najbolje stvari na podrucju ekonomije i prava. Sve sto
nije u sluzbi privrednog podizanja i snazenja nacije pretstavlja
jalov posao. Fasizam hoce posto poto da bude jedan ideoloski
ili bolje idealisticki pokret. Citava jedna filosofija (aktualizam)
~toji u sluzbi te fasisticke ideje: fasizam nisu sobom donele poli-
ticke, socijalne i ekonomske nuznosti, on je nastao kao ideja po
sebi. Danasnje njegovo nastojanje na konkretizovanju svoje
apriorne ideje - u vidu raznih programskih i prakticnih lutanja
- sluzi mu za glorifikovanje i opravdanje te apriorne ideje.
Tako fasisticki ideolozi. U stvari to su mere koje zivot namece
svojom nuznoscu. S druge strane fasisticki pisci muku muce do-
kazujuci da fasizam nije ekonomski pojam, vec politicki. A po-
litika je najgrublji zivot.
U divovskom privrednom naponu koga cini ltalija, Laminu
raspravu treba shvatiti kao prilog - istina naucnog karaktera -
za rasciscavanje pojmova iz ekonomije i ekonomske politike. Do-
voljno je da pomenemo samo problem autarhije i demografski
problem koje Lama dotice i da nam bude jasno da su to dva
pitanja prvog reda koje je italijanska ekonomska politika stavila
sebi u zadatak. lstina, sprecavanje mortaliteta i favorizovanje
nataliteta kako zamislja Aristotelo je pitanje koje spada u eko-
nomsku politiku, jer on postavlja to pitanje u odnosu na kolicinu
dobara i pitanje ishrane stanovnistva. U ltaliji se medutim
problem autarhije suprotstavlja demografskom problemu. Demo-
grafska politika ltalije, - ona je politickog a ne ekonomskog
karaktera - prema najnovijim podacima dozivela je neuspeh.
Jedan <lobar deo krivice za to pada i na forsiranje privredne
autarhije, koja pogada najsire potrosacke mase. Po svojoj pri-
vrednoj strukturi Italija je upucena na vezivanje za medunardni
proces proizvodnje i razmene. Eksperimenat sa autarkijom, ako
je bio diktovan pripremama za rat, ko zna kako bi se pokazao