Page 71 - Bilten broj 3 za 2025 godinu
P. 71

највећих  тајни  људске  природе,  доказујући  да  се  кроз  перспективу  себичних
            гена  могу  објаснити  морал,  алтруизам,  пожртвовање,  доброта  и  многе  друге
            особине човека и осталих живих бића.
                    Себични  ген  је  ремек-дело  научне  прозе,  написано  језиком  који  је
            разумљив најширем  кругу  читалаца.  Значај  идеја  које је  Докинс  изнео  у  овој
            књизи, потврдило је време. У савршеном складу са теоријом еволуције Чарлса
            Дарвина,  концепт  себичног  гена  је  величанствена  интелектуална  творевина.
            Читање  Себичног  гена  промениће  ваше  схватање  живота  и  света  који  вас
            окружује.
                    За  јубиларно  издање  поводом  40.  рођендана  књиге,  Ричард  Докинс  је
            написао нови епилог.



             3.  Пјер  Бурдије:  ИСТИЦАЊЕ  РАЗЛИКЕ:  ДРУШТВЕНА  КРИТИКА
            МОЋИ СУЂЕЊА / Лозница: Карпос, 2023.

            Преузето са сајта:
            https://karposbooks.rs/shop/novo/isticanjerazlike/?_rstr_nocache=rstr96667e3ae179d
            db4

                    Двоструки добитник Нинове награде

                    Матрица свих тих општих идеја – које се тако лако усвајају само зато што
            иза  њих  стоји  читав  један  друштвени  поредак  –  јесте  мрежа  супротности
            између: високог (или узвишеног, уздигнутог, чистог) и ниског (или вулгарног,
            доњег,  скромног),  духовног  и  материјалног,  финог  (или  префињеног,
            елегантног)  и  грубог  (или  дебелог,  масног,  суровог,  бруталног),  лаког  (или
            суптилног, живахног, вештог) и тешког (или спорог, грубог, тупог, натегнутог,
            неспретног),  слободног  и  усиљеног,  широког  и  уског,  односно  –  у  другој
            димензији  –  између  јединственог  (или  ретког,  истакнутог,  различитог,
            ексклузивног, јединственог, изузетног, необичног) и обичног (или уобичајеног,
            баналног,       свакодневног,        тривијалног,       незанимљивог),        светлог      (или
            интелигентног) и суморног (или тамног, бледог, осредњег) и ова мрежа за свој
            коначни извор има супротност између „елите”, оних који доминирају, и „масе”,
            оних којима се доминира, а који су једно контингентно и неуређено мноштво
            које  је  међусобно  заменљиво  и  непребројиво,  слабо  и  разоружано,  мноштво
            које постоји само кроз статистичке податке.

                    Ритуализација поступака и изјава које могу довести чак и до стереотипа
            донекле је резултат врло педантне примене принципа конформности: од зреле
            особе која долази у посету очекује се да попије чашицу алкохола, а средовечна
            жена  која  се  одева  „непримерено  својим  годинама”  биће  оштро,  чак  и
            немилосрдно, кажњена (подсмешљивим оговарањем, причањем иза леђа итд).
            Док  се  велике  разлике  између  засебних  класа  увелико  толеришу  („баш  је
            оригиналан”, „не изгледа као ми”) – јер се чини да се темеље на природним
   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76