Page 71 - Bilten broj 3 za 2025 godinu

највећих тајни људске природе, доказујући да се кроз перспективу себичних
гена могу објаснити морал, алтруизам, пожртвовање, доброта и многе друге
особине човека и осталих живих бића.
Себични ген је ремек-дело научне прозе, написано језиком који је
разумљив најширем кругу читалаца. Значај идеја које је Докинс изнео у овој
књизи, потврдило је време. У савршеном складу са теоријом еволуције Чарлса
Дарвина, концепт себичног гена је величанствена интелектуална творевина.
Читање Себичног гена промениће ваше схватање живота и света који вас
окружује.
За јубиларно издање поводом 40. рођендана књиге, Ричард Докинс је
написао нови епилог.

3. Пјер Бурдије: ИСТИЦАЊЕ РАЗЛИКЕ: ДРУШТВЕНА КРИТИКА
МОЋИ СУЂЕЊА / Лозница: Карпос, 2023.

Преузето са сајта:
https://karposbooks.rs/shop/novo/isticanjerazlike/?_rstr_nocache=rstr96667e3ae179d
db4

Двоструки добитник Нинове награде

Матрица свих тих општих идеја – које се тако лако усвајају само зато што
иза њих стоји читав један друштвени поредак – јесте мрежа супротности
између: високог (или узвишеног, уздигнутог, чистог) и ниског (или вулгарног,
доњег, скромног), духовног и материјалног, финог (или префињеног,
елегантног) и грубог (или дебелог, масног, суровог, бруталног), лаког (или
суптилног, живахног, вештог) и тешког (или спорог, грубог, тупог, натегнутог,
неспретног), слободног и усиљеног, широког и уског, односно – у другој
димензији – између јединственог (или ретког, истакнутог, различитог,
ексклузивног, јединственог, изузетног, необичног) и обичног (или уобичајеног,
баналног, свакодневног, тривијалног, незанимљивог), светлог (или
интелигентног) и суморног (или тамног, бледог, осредњег) и ова мрежа за свој
коначни извор има супротност између „елите”, оних који доминирају, и „масе”,
оних којима се доминира, а који су једно контингентно и неуређено мноштво
које је међусобно заменљиво и непребројиво, слабо и разоружано, мноштво
које постоји само кроз статистичке податке.

Ритуализација поступака и изјава које могу довести чак и до стереотипа
донекле је резултат врло педантне примене принципа конформности: од зреле
особе која долази у посету очекује се да попије чашицу алкохола, а средовечна
жена која се одева „непримерено својим годинама” биће оштро, чак и
немилосрдно, кажњена (подсмешљивим оговарањем, причањем иза леђа итд).
Док се велике разлике између засебних класа увелико толеришу („баш је
оригиналан”, „не изгледа као ми”) – јер се чини да се темеље на природним