Page 72 - Bilten broj 3 za 2025 godinu
P. 72
разликама (за докторову жену ће се рећи да је „рођена да се лепо одева”) –
дотле се ни најмање одступање, ни најмања екстравагантност не допуштају
припадницима исте класе (или онима који потичу из исте класе), јер разлика у
овом случају не би проистекла ни из којег другог разлога до из жеље за
истицањем, то јест из одбијања или непризнавања саме групе (тако се с
одобравањем гледа када син буржуја раскрсти са својом породицом, али се
осуђује син радничке породице који је управо исто то учинио).
Незадовољство послом које посебно живо осећају и исказују
најочигледније жртве декласирања, попут појединаца са дипломом гимназије
принуђених да раде у фабрици или као поштари, на известан начин заједничко
је целој једној генерацији. Ако се оно исказује кроз неке неуобичајене облике
борбе, захтева или бекства, које традиционалне организације синдикалне или
политичке борбе често не разумеју, то је зато што је у игри нешто друго и
нешто више од радног места, од „намештења”, како се некад говорило. За ове
младе људе, којима су школски систем и друштвени систем подвалили
безвредне хартије и дубоко нарушили њихов друштвени идентитет и слику о
себи, једини начин да поврате лични и друштвени интегритет јесте да на те
пресуде одговоре тоталним одбијањем. Они као да осећају да то више није
ствар, као некад, личног неуспеха, који се уз подстицај школског система
доживљавао као последица ограничених капацитета особе, већ саме логике
школске институције. Структурна деквалификација која погађа све припаднике
једне генерације осуђене на то да за своје квалификације добије мање него што
би за њих добила претходна генерација, разлог је зашто је та обманута и
отрежњена омладина колективно разочарана и склона да усмери против свих
институција бунт помешан са огорчењем које јој изазива школски систем.
Пјер Бурдије
Капиталну студију Истицање разлике (La Distancion), славног
француског социолога и антрополога Пјера Бурдијеа, Међународно
социолошко удружење (ИСА) прогласило је једним од десет најважнијих
социолошких дела објављених у XX веку. Бурдије га је објавио 1979. године,
након вишедеценијских истраживања и анализа културних пракси и навика
различитих француских друштвених слојева. Истицања разлике и данас служи
као модел за истраживање било каквих културних пракси у ширем смислу, које,
пошто их ми класификујемо, последично класификују нас.