Page 75 - Bilten broj 3 za 2025 godinu

„Књига представља дуго очекивано освежење домаће и регионалне
психотерапијске литературе о специфичној, осетљивој и важној теми за
комплетно поље психотерапије.”

Проф. др Весна Петровић, психолог, психотерапеут

7. Питер Лангман: ЗАШТО ДЕЦА УБИЈАЈУ?: КАКО ДЕТЕ МОЖЕ ДА
УРАДИ ТАКО НЕШТО/ Нови Сад, Психополис 2024.
Преузето са сајта:
https://psihopolis.edu.rs/knjiga/zasto-deca-ubijaju/

Питер Лангман је психолог и водећи амерички стручњак када је реч о
деци починитељима масовних школских убистава и проучавању психолошких
узрока и раних сигнала који указују на могуће насилништво. У књизи Зашто
деца убијају? – Како дете може да уради тако нешто изнео је детаљне приче
и психолошке анализе десеторице школских убица у америчким школама који
су убили укупно 74 и ранили 92 особе. Проучавајући огромну документацију др
Лангман покушава да одговори на питање „шта је у глави” школских убица и
како дете може уопште да уради тако нешто. Школски масакри су 90-их година
постали део америчког културног миљеа, а након што је дечак из очевог
пиштоља убио девет ученика и радника обезбеђења, а ранио још шесторо деце
и једну наставницу у београдској школи ОШ „Владислав Рибникар” коју је и
сам похађао, постали су, нажалост, део и наше стварности.

Шта је, заправо, школски масакр? Какве проблеме имају и шта покреће
младе људе да изврше школске масакре? Зашто баш тај дечак а не неки други?
Да ли је тачна тврдња да дечје убице нису обична деца? Ко су потенцијалне
школске убице, како их препознати и осујетити у злочиначкој намери? Како
научити ученике разлици између цинкарења вршњака и обавештавања одраслих
о опасностима? Да ли су школски масакри прости одговори на вршњачко
насиље, недостатак емпатије, егзистенцијални бес, стид, завист, депресију,
социјално одбацивање, породичне односе, доступност оружја? Која је улога
родитеља, а која школе и друштва у спречавању пуцњава у школама? Зашто
родитељи не смеју да лажу како би заштитили дете? Зашто казна суспензијом
или избацивањем ученика није делотворна?

Нажалост, не постоји једноставно објашњење нити један узрок због којег
ће неко дете постати масовни школски убица. У питању је комбинација узрока,
а аутор је на нивоу различитих типова личности школске убице сврстао у три
групе: психопатске (нарциси, без саосећања и савести), психотичне (менталне
болести, шизофренија…) и трауматизоване школске убице (из хронично и
озбиљно дисфункционалних породица). Књига дефинише и илуструје сва три
типа, а у додатним поглављима аутор наводи случајеве успешно и на време
осујећених школских убистава, као и низ корисних препорука како осмислити и
спровести протоколе и правила да би се разликовале стварне претње од