Page 76 - Bilten broj 3 za 2025 godinu

безопасних ситуација. – Јер, треба да учимо из прошлих трагедија у нади да
ћемо спречити будуће, а претње морамо сматрати озбиљним док се не докаже
супротно – тврди др Питер Лангман.

Шта се може предузети ради спречавања школских пуцњава?

● Три типа школских убица: психопатске, психотичне и трауматизоване. Шта
их повезује и како их препознати?
● Шта покреће децу и младе људе ка екстремном насиљу? Разумевање и
анализа узрока који доводе до школских пуцњава.
● Превенција у акцији: Како школе могу осмислити и применити ефикасне
стратегије за очување безбедности ученика?
● Како школе могу ефикасно разликовати стварне претње од безопасних
ситуација и научити ученике важности обавештавања одраслих?
● Сматрајмо претње озбиљним док се не покаже супротно!

УЧИМО ИЗ ПРОШЛИХ ТРАГЕДИЈА У НАДИ ДА МОЖЕМО СПРЕЧИТИ
ОНЕ БУДУЋЕ

„Очајнички нам је потребна ова књига. Омогућила нам је увид у
унутрашњост ума разјарених школских убица.”

Кетрин С. Њуман,
ауторка књиге Разјареност: социјални корени школских убистава

8. Магдалена Плацова: ЖИВОТ ПОСЛЕ КАФКЕ / Београд: Трећи трг;
Сребрно дрво, 2024.

Преузето са сајта:
https://trecitrg.rs/proizvod/zivot-posle-kafke/

Овај роман се на два начина издваја из данашњег преобиља породичних
хроника, траума међуљудских односа и овешталих излета у историју. Са једне
стране, својим чистим и деликатним стилом који је истовремено прецизан и
поетичан, као и снажним контрастом са публицистичком распричаношћу
многих савремних прозних дела. Затим свежином своје композиције, у којој се
историјско приповедање колажно преплиће са репортажом, есејом и
документом.
Књига није само романескно истраживање питања ко је била Кафкина
вереница Фелице Бауер и како је живела након што се њихова петогодишња
дописна веза завршила. Живот после Кафке је за њу егзистенцијална ситуација
у којој се обрело друштво прашких, јеврејских интелектуалаца, од којих су неки
побегли у Израел (Макс Брод), други у Италију (Грета Блох) или у Америку
(Фелице). Циљ ауторке није историјски портрет, већ обухватање животних
околности и могућности емиграната након губитка дома и блиских односа,