Page 73 - Bilten broj 3 za 2025 godinu

4. Кнут Хамсун: ПОСЛЕДЊЕ ПОГЛАВЉЕ / Београд: Лом, 2024.

Преузето са сајта:
https://www.knjizare-vulkan.rs/klasici/10696-poslednje-poglavlje

Прво послератно издање романа великог норвешког писца

У суседству планинског имања ведрог и крепког брђанина Данијела, где
се живи исконским начином живота, ниче санаторијум „Торахус”, одмаралиште
и рехабилитациони центар за људе из града. Суочавајући људе природе и
цивилизације, Хамсун на свој специфичан начин, уз њему својствену иронију и
хумор, прати њихове животне судбине, емотивне неспоразуме, скривене
страсти, ситније и крупније интересе. Иако писан крајње реалистички, његов
роман израста у изузетну алегорију, препуну симболичких наговештаја о
правом лицу наше цивилизације и њеног такозваног „прогреса”. На крају
романа дат је одличан поговор о Хамсуновом животу и делу.

5. Зоран Грујић: ЉУДИ БЕЗ АДРЕСЕ / Београд: Отворена књига, 2024.

Преузето са сајта:
https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/221070-ljudi-bez-adrese

Пред почетак грађанског рата у бившој СФРЈ, једна породица безуспешно
покушава да се изолује од околних дешавања, док се „историја не смири” и не
дочека се гласоноша мира: тако би се, укратко, могао представити заплет
романа Људи без адресе. Ипак, као што то обично бива у Грујићевим романима,
није све тако како се на први поглед чини, а испричано је, заправо, тек оквир
овог вишеслојног дела. Страницу за страницом, ликови ће се постепено
демаскирати како би се приказали у потпуној огољености, као фигуре на
позорници, актери у скечу, апсурдни јунаци између чијих редова се наслућује
какав Хармс или Јонеско – људи без имена, без прошлости, без будућности, и
без адресе. Грујић невероватном вештином припаја елементе поетике апсурда
ништа мање задивљујућим фрагментима приповеданим реалистичким стилом,
који су у оквирни сиже уметнути техником приче у причи. Тако ће роман
успети у задатку да двојако утиче на читаоца: с једне стране, нагнаће га да се на
сав глас насмеје, док ће, у следећи мах, успети да га до суза дирне. А то, без
сумње, доказује да се ради о, за сада, најбољем роману Зорана Грујића, као и
једном од најиновативнијих дела савремене српске литерарне продукције.