Page 56 - Bilten 2

10

vise navrata sami naucnici pokusali da ga zbace sa filosof skog
8
Parnasa n koji se popeo kao ucitelj medu »onima koji znaju«. )
Aristotelove misli o ekonomiji su razbacane kroz sva dela
koja govore o prakticnoj delatnosti ljudi . i tesno su vezane za
njegov celokupni filosofski sistem iz koga proisticu. Stoga ih je
nemoguce razumeti ako ne podemo bar u izvodu, od ovog opsteg
sistema, koji pretstavlja jedan sjajan pokusaj da se zivot obu-
hvati u svim svojim manifestacijama.

3) Velika gomila rasprava poniklih u toku vekova oko Aristotelovog
dela, bilo sa filosof skog gledista, ili sa gledista raznih nauka, ne pruza po
ovom predmetu ni jedan pokusaj bibliograf ske orijentacije. Schwab koji je
1886 objavio Bibliographie d' Aristotele popisao je 3700 izvora i spisak je
daleko od potpunosti. Navescemo izvore sa kojima se sluzimo narocito Z'¼
s~ucaj direktnog pozivanja. Za bibliografski uput o Aristotelu navodimo
Aristotele u Enc. It. Dobro je delo Zeller-a. La fi/osofia dei greci; mogu se
konsultovati pored dela opsteg karaktera o antickoj filosofiji od Brandis-a,
Wildelband-a, Deussen-a, Ueberweg-a, Praecter-a, Eucken-a; Jowett: The
Politics of Aristotle, Oxford, 1885; Newman: The Politics of Aristotle
Oxford, 1887-902; Rotta: Aristotele, Milano, 1927; pored klasicnih dela
Grote-a, H. Siebeck-a, W. Wallace-a, i onih preporucenih • od F. Ravais-
son-a, od kpga postoji i jedan pepotpun italijanski prevod: Aristotele,
Firenze. Le Monnier, 1922. Od italijanskih prevoda dela koja nas interesuju
narocito su vredna: prevod Etica Nicomachea od Carlini-a i Politica preve-
dena od Costanzi-a, oba izdana u Bari-y od Laterza.
Za etiku, pored prevoda i predgovora od Carlini-a navodimo: Za-
notti: La fi/osofia morale di Aristot~Je, Torino, 1883; znatnije su rasprave
Goedeckemeyer: A praktische Philosophis, Leipzig, 1922; Zucante: Ari-
stotele e la morale, Firenze, 1926.
Za politiku mogu se konsultovati, pored navedenih: Fiiomusi Gtielfi:
La dottrina dello Stato nell' antichita, Napoli, 1374; P. Janet: Historie de
fa science politique, Paris, 1887.
Manje su za preporuku prevodi Politica od Segni-a i Ricci-a, kao i
onaj francuski od Thurot-a i onaj engleski od Jowett-a.
Zbir izvadaka iz Po]jtica objavljen je isto od Laterza pod naslovom:
Aristotele: L' individuo e lo Stato u redakciji V. Cos~nzi-a cija je uvodna
glava da citati sa mnogo koristi.
U svakom slucaju mogu se konsultovati Aristotelova dela u izda11Ju
berlinske Akademije nauka. Ima pet knjiga oQj-avljenih izmedu 1831__;1870;
prve dve u redakciji Bekker-a su dela na grckom (zadrzan je najvazniji
tekst), treca su latinski pr:evodi, cetvrta sholie, peta odlomci i Index
o.ristotelicus od Bonitz-a.