Page 78 - Bilten 2

32

robom bila rasprostranjena i vec su se naslucivale ekonomske
umesnosti u oci svo~ ostvarenja, kao protekcionisticki sistemi i
monopoli.
Ali Aristotelo se nije mnogo drzao logike jednog uskog
ekonomskog ispitivanja, koliko dijalektike moraliste i politicara
za koga se ekonomska delatnost okoncava i dopunjuje u etickom
cilju. U prvom delu Etica Nicomachea filosof zaista potpuno re-
sava ekonomski problem u svojoj etickoj nuznosti i stavlja eko-
nomiju u nauci o sretstvima na prvo mesto. Sto se tice zivota
sracunatog na koristi, ona je preteran zivot; jasno je dakle da
bogatstvo niJe dobro koje se trazi: bogatstvo je jedna korisna
stvar koja se trazi u cilJu necega drugoga«.
I onda kad je izgledalo da raspravlja naucne ekonomske
-pojmove, kao onaj o vrednosti upotrebe i o vrednosti razmene
dobara, Aristotelo je zastao tako reci na socijalnom razmisljanju
o samim dobrima, po kome su dobra mogla biti upo.trebljena na
zadovoljenje potreba njihovog sopstvenika ili ustupljena u ra-
zmenu za novae ili druga dobra. Ali u cemu se sastoji i kako se
o dreduje vrednost dobara, u kojim se okolnostima ona tro~fo iii
razmenjuju, to su problemi koje Aristotelo nije uzeo da resava i
stoga njegovo istrazivanje nije doseglo jedan strogo naucni ka-
rakter za ciljeve ekonomije. Dakle, rasmatranje o jednoj eko-
nomskoj delatnosti ostalo je i dalje kod Aristotela zamrseno u
rasmatranju o jednoj opstoj politickoj aktivnosti.
Ova ekonomska delatnost koja sama po sebi nije bila pred-
met nauke bila je izvesno ipak jedan osnovni vid politike. Otuda
stalno nastojanje oko sto boljeg rezima svojine i odnosa izmedu
stanovnistva i dobara, koje dominira celom Aristotelovom po-
litikom.
Nema nauke, ali su odnosi izmedu ekonomije i politike po-
stavljeni i shvaceni nuzno i u sustini; to je dovoljno da bi se
opravdalo pozivanje na Aristotela, danas, kad je ekonomija nasla
u politici svoje pravo ostvarenje i sigurne temelje za povoljnije
ponovno istrazivanje svojih nacela i svojih zakona.
Ako se jos smatra da je Aristotelo imao velike zasluge sto
je utvrdio da je ustanova svojine tesno povezana za ustanovu po-
rodice i da isto tako, nasuprot Platonu utvrdi da su osnovni po-
kretaci ljudske aktivnosti interesi i strasti i da sa svim tim nije
moguce prihvatiti jedan komunistitki poredak koji uzima na
sebe da unisti te pokretace; neka se ima u vidu jos da se u celoj
2ristotelovskoj koncepciji podrazumeva stalno potcinjavanje
pojedinca sa svojim interesima drzavi - koja ostvaruje jedno
trajno i vise dobro od dobra pojedinaca - moze se lako izvesti
da nije sasvim samovoljno ovo pozivanje na Aristotela, dok se
nova ekonomija bezuslovno priblizava konkretnim istorijskim
oblicima nad kojima stoji drzava sa svojim politickim potre-
bama. !zna d 1 osim ekonomskih.