Page 76 - Bilten 2

6.

Kriticka ocena Aristotelove ekonomije
Iz dosadasnjeg izlaganja cini nam se da je Aristotelova
misao vise cisto politicko-spekulativnog nego ekonomskog ka-
raktera. Stog_a se i mi moramo pozaliti kao sto su to vec i drugi
·naucnici uradili, da nisu ni mnogobroj:ne ni opsirne »kako bi ih
mi zeleli - posebne beleske o ekonomskim stvarima - sadrzane
·1A velicanstvenoj Aristotelovoj enciklopedijskoj konstrukciji. Kao
i svi grcki mislioc~ on praznaje samo jednu doktrinu o drzavi u
·kojo.j su etika, politika u pravom smislu reci i ekonomija raspo-
redene kao podjednake grane usko povezane a da se njihove
_granice ostro ne ocrtavaju«.
Stoga po ovom shvatanju ek.onomija ne moze. biti shvacena
-drukcije nego u ulozi ekstra ekonomskih cilj-eva; ekonomija se
upotpunjuje u moralu i u politici
Posto su socijalne konstitucije odredene od prirode usta-
1
novljena vlast mora ici na ruku njihovom funkcionis&nju po-
sretstvom uzajatnnog i harmonicnog sklada sv1h elemenata koji
ih sacinjavaju.
Zato se Aristotelo kategoricki izjasnjava protiv ukidanja
-pnvatne svojine i individualne inicijative i preteranog apsorbo-
vanj a poj edinaca od strane drzave.
• Ima u ovom shvatanjll izvesan zacetak teorija koje danas
preovladuju, tako da nije smelo govoriti o izvesnom modernizmu
Aristotelovom, dok je korporativni princip prepustio pojedinca
drzavi a obojicu istorijskoj stvarnosti kako se ona javlja poli-
ticki organizovana.
Na osnovu Aristotelovog individualizma ostaje ipak jedan
sistematski i optimisticki naturalizam, kome bi se u svojoj osnov-
noj koncepciji mogao dodati rusovljev nattiraliiam koji je eve-
tao kroz dve hiljade godina i koji zaista nije bio tud onoj anti-
.$toricistickoj koncepciji koja ostaje kao svedok jednog od naj-
znacajnijih otstupanja u razvitku ekonomske nauke.
Aristotelo je nesumnjivo video u svoj slozenosti • problem
koj, se odnosi na ekoriomsku aktivnost, ali njegova zalaganja su
bila politicke prirode i stoga nije mogao doci do bilo kojeg spe-
cifitnog produbljivanja pojmova.
On je bio medu prvima koji su znali za ideju o dobrima iz
kojih je shvatio i vrednost u svojoj dvostrukoj odredenosti upo-
trebe i razmene; isto j.e tako bez dubljeg ulazenja u stvar po-
stavio probleme novcane, finansijske, demografske itd.
Kakvi su bili rezultati ovih ispitivanja sa stroco naucnog
gledista.?
Opsta karakteristika koja ·se susrece u svim antfckim eko-
11omskim raspravama jeste apsolutni nedostatak organske veze