Page 75 - Bilten 2

29

Stoga izgleda da se politicka ekonomija ne bavi neposred-
nim porezima koji terete zemlju, stoku i licnosti, jer po fiskal-
nom pravu stare Grcke svojstvo slobodnog gradanina nije moglo
biti kompatabilno sa placanjem jedne neposredne poreze, koja_
ne bi bila uslovljena specijalnim razlozima. Svi su nameti slobod-
nih gradana prema drzavi morali biti svojevoljno priznati od.
njih samih.
Unutar ove opste podele susrecu se napomene i misli koje
su vredne da se zabeleze. Tako tamo gde se trazi izjednacenje
poreza na zemlju sa pravima na trzistima i gde se smera da se
porezima na potrosnju dodaju svi earinski porezi u opste.
Prema Ecopomico-u drzavne finansije .su najvete i najje-
dnostavnije u koliko propisuju samo pitanja opsteg znacaja, t. j .
novae, godisnje dohotke provincija pod upravom· satrapa i naj--
zad sva pitanja koja se odnose na broj, prirodu i skupljanje pri--
hoda, cije je nametanje bilo rezervisano eentralnoj vlasti.
Znacajno je da Aristotelo istice stalno u prvi red probleme
koji se odnosi na novae. Pravo kovanje novta bilo je vidan znak
suvereniteta i moralo je biti jemstvo za zdravu i sigurnu valutu,
koja bi sluzila za olaksanje trgovackih odnosa i za regulisanje
placanja taksa i poreza.
Ali najznacajniji i. najvazniji deo medu ovim zapazanjima
finansijske prirode jeste onaj gde se traze vrste svih mogucih
nameta i njihovo sakupljanje u jednom gradu ili satrapiji.
Ukoliko je ovaj deo dopro do nas nepotpun i dopunjen
mnogim doenijim dodacima, po Andreadesu, najvaznije je imati
pred ocima u jednom istorisko-finansiskom ispitivanju, »da je
jednom umetnutom recenicom dokoncano jedno i do danas spor-
no pitanje. Znamo da mnogo savremenih pisaca, sa Adolfom
Vagnerom, smatra da ostalim razlozima za razlikovanje javnih
finansija od privatnih treba dodati princip po kome pojedinae
svoje prihode treba da podesava prema svojim rashodima, dok
drzava postupa obratno. Econo,mico smatra da za privatne fi-
nansije narocito vazi princip da rashodi ne smeju prevazici pri-
hode, ali da to isto vazi i za sve tri grane javnih finansija i da o
tome vredi ozbiljno razmislj ati.
»Kako je to dobro receno! Bez sumnje da je drzavi manje
dopusteno da zivi na hlebu i vodi, kao sto to moze pojedinac;
drzava treba da se stara za ekonomski i dusevni razvitak, kao i
za narodnu odbranu. U ostalom, koja je to drzava koja ne oseca
potrebu za isto tako jakom vojskom, sa savrsenom nastavom raz -
granatom mrezom komunikacija, kao sto to ima susedna drzava.
Po Vagnerovoj teoriji drzava bi trebala da se ograduje od rasho-
da za koje bi mogla tek doenije da nade izvore za njihovo po-
krice. Ova doktrina i suvise primenjena vodila je ubistvenim po-
rezima i ociglednim bankrotstvima do iscrpljenosti. Slusajmo,.
dakle, anticku mudrost i ne budimo ravnodusni prema budzetskoj
ravnotezi«. (Ovaj Andreadesov navod daje Lama na franeuskom
tj. u originalu. Prevod.).