Page 77 - Bilten 2

31

i njihovo izlaganje u formi odstupanja od opsirnijih rasprava po-
litickog i moralnog karaktera, u kojima se nalaze u razbacanom
stanju. Jedno ponovno ispitivanje znatnijih pisaca i priznanje
prvobitnog politickog jedinstva antickog grada - u kojem c;n
plamtele borbe, strasti .i interesi, ali sve zbog prisvajanja vlasti --
upucuju nas na tvrdnju da staro doba nije imalo niti je moglo
iinah jednu posebnu ekonomsku nauku. Razvitak ekonomske de-
iatnosti je postojao, jer bez obavljanja takve delatnusti zivot
nije moguc. Ali sve dok -ova aktivnost ne pruza izricito svoje za
kone i ne sreduJe svoja dela prema opstim kategorijama, tako
da im istakne zajednicke i razlicite elemente, i onda ne vrsi na
tjm delima onaj kriticko-analitieki i uopstavajuci proces koJi je
moguc sarno u jednoj napr-ednoj fazi misljenja, sve dotle ne
moze ni biti govora o jednoj pravoj i cistoj ekonomskoj nauci
Stvarno, samo mnogo docnije kad slozena drustvena fenomeno-
logija pruzi jednu specifikaciju svojih elemenata, politika se ra-
zlikuje od morala, ekonomije, prava i t. d.
Tada se pocinje izdvajati i obelezavati u isto vreme op.a-
snost suprotna onoj kojom je opterecena anticka nauka.
Napred smo rekli da je Aristotelo ostao covek svoga vre-
mena i ako je ublazio svoje spekulativno stanje jednom sirokom
i prakticnom intuicijom efektivnih potreba stvarnosti.
Zaista svo njegovo pravdanje i odbrana ustanove ropstva
je u duhu njegovog vremena, sta vise u ovoj koncepciji izgleda
da ucenik Platonove Akademije pdbegava vestackim naporima
da bi sacuvao njen ton: politicar velik i gorostasan, koji se za-
nosi »istinskom stvarnoscu« kako bi rekao Makiaveli; ucitelj
Aieksandra Velikog koji se suprotstavlj_a misliocu trudeci se da
da jednu teorijsku osnovu onoj svojoj sredini u kojoj su robovi
sluzili kao sretstva i bili izvor bogatstva plemicskih porodica.
Vece naucne vrednosti je ispitivanje o nacinima ekonom-
skog pribavljanja kojib po Aristotelu, kako rekosmo ima dva:
pribavljanje prirodnih .dobara za njihovu domacu upotrebu i onaj
koji potice iz razmene proizvoda: prvi se moze nazvati pritod-
nim, drugi krematistickim. Ali ovo preciziranje koje je moglo
biti dublje i razvijenije u cilju ekonomske nauke, ublazava se i
svo.di na eticka i spekulativna stremljenja. Otuda je filosof spre-
man da osudi krematistiku kao protivnu prirodi i kao sretstvo
korupcije, borbe i nezdravih uzivanja. Tako se opet javlja onaj
naturalizam koji je u osnovi Aristotelove politicke koncepcije i
kog ne moze da se oslobodi sva potonja peripateticka tradicija.
U glavi Stagiricanina nije trebala da se pojavi logicki jasna
kategoricka razlika izmedu ekonom1je proizvodnje i ekonomije.
razmene, niti se mogla pravdati u svetlosti njegovog veka u
kome vec trgovci Jelade pristajahu i trgovahu u vecim pristani-
stima Sredozemnog mora, a u Atini istovarivahu znatne kolicine
zita da podmire nedovoljnu unutrasnju proizvodnju.
Tim je manje trebala da bude logicna i osnovana kratka
osuda kremaUsticke metode u jednoj civilizaciji gde. je trgovina