Page 57 - Bilten 2

2.

Filosof ski sis tern.

Posto se Aristelo razisao sa Uciteljem po onoj neodoljivoj
unutrasnjoj potrebi koja se vec bila ispoljila kod Ksenokrata,
prosirio je sferu naucnog znanja obuhvativsi ne samo ispitivanje
vecnih ideja, neg0 i iskustva: »ideje za sebe ne objasnjavaju
fenomene, one su suvisan duplikat stvari«.
Ukupnost Aristotelovog shvatanja interesuje nas narocito
u cilju naseg ispitivanja u trima svojim osnovnim momentima
koji se odrazuju u logici, etici i politici.
Logika je neophodan uvod u celokupan Aristotelov sistem
i sadrzi u sebi zacetke metodologije.
Po Aristotelu ima deset kategorija koje iscrpljuju sve oblike
4
realnoga ), i kako svaka stvar oznacava jedan realni pojam treba
da se podvede bar pod jednu od ovih kategorija.
Tacnost sudova sastoji se u podudarnosti sa redom stvari,
po kome tacnost saznanja ne moze biti protivna stvarnosti. Sa-
znanje proizlazi iz idealnog reda stvari, koji ide od roda ka vrsti,
ka individuama, posretstvom silogizma sa kojim se od jednog
opsteg pojma izvodi jedan posebni po.jam preko interferencije
jednog opsteg izraza.
Svaki dokaz koji se izvodi iz opstih istina ka posebnim,
svako deduktivno rezonovanje, u stvari nije nego niz zakljucaka.
Tako osim ove metode dokazivanja ima i jedna druga koja ide
obrnutim putem od pojedinosti ka opstem preko indukcije. Ari-
stotelo ipak vise voli deduktivno saznanje kao vrednije i kome
covek mora teziti u koliko je deo bozanskog razuma.
Logika je metoda rezonovanja i sluzi za indukciju i deduk-
ciju; ali samo misao, u koliko je teorijska aktivnost u moguc-
nosti je da sazna realnost,. a volja, u koliko je prakticna aktiv-
nost u mogucnosti je da kultivise vrlinu i ostvari dobro.

4) Supstanca, kvantitet, kvalitet, relacija, mesto, vreme, dispozicijaJ
imati, ~initi, trpeti.