Page 72 - Bilten 2

26

Pre nego izricito prilazi ovom problemu koji se postavlja
u osnsvi svakog ekonomskog i socij alnog poretka u koliko se
politicki posmafra, Aristotelo kriticki ispituje politicke i utopi-
siicke koncepcije najvecih tvoraca antickih drustvenih ideologija.
U Republici Pl a ton se osim zaj ednice dobara zalaze i za.
zajednicu dece i zena; Falea Kalcedonije smatrao je p-ojam o
jednakosti imanja svih gradana kao najbolji; lpodijam iz. Euri-
fonta je zamislio grad od 10.000 stanovnika podeljenih na zein--
ljoradnike, zanatlije i ratnike i prema tome celt,1 teritoriju pode--
ljenu na tri dela, i to jedan opsti a druga dva: jedan za ver-
ske obrede a drugi da se poveri zemljoradnicima; i Sparta, Krit,
Kartagina i drugi gradovi imali su politicka uredenja koja je
Aristotelo kritikovao da bi istakao njihove dobre i rdave strane.
0 Platonovom komunizmu raspravlja Aristotelo' nasiroko,
podvlaceci prakticnu nemogucnost zajedhice dece i zena; sta vise
kolektivisticki sistem pretstavlja jednu drugu nezgodu, »jer je
svakome vise stalo do njegovih licnih interesa nego do javnih;
a stalo mu je do ovih samo kad. su u skladu sa njegovim privat-
nim irtte.re';ima« (ib., II, I, 1.0).
Po Aristotelu svaki ce se covek u Platonovom gradu naci u.
odnosu sa hiljadu sinova svih gradana, od kojih ni jedan ne moze
da naznaci svoga oca i stoga se niko nece narocito starati
o njima.
Tako ce nestati jedne od najjacih spona na kojoj poc1va
drustvena zgrada;. jer su svojina i strast po Aristotelu dve glavne
pobude za staranje o ljudima. Nije ni moguce da ova dva osecaja.
postoje i razvijaju se u jednoj republici na komunistickoj osnovi.
Ovoj se diskusiji dodaje trazenje najboljeg rezima svojine
da bi se u granicama mogucnosti zasnoval,o najbolje ur.edenje.
Dakle, s:vojina mora da bude individualna i1i kol.ektivna ?
Jedna praznina u tekstu nam ne dozvoljava da potpuno-
shvatimo misao Stagiricanina, aU se ipak ta praznina moze sa.
mnogo verovatnoce popuniti iz konteksta misli.
Posto je prihvatio individualisticko resenje s obzirom na
bracne odnose i odnose dece prema roditeljima, Aristotelo se
pita da Ii je preporucljiviji kolektivitet svojine i rente, i trazi
zakljucak raspravljajuci o raznim sistemima privatne svojine i o
kolektivnom uzivanju prihoda, o sistemu zajednice zemlje i
njenog obradivanja u z~jednici, da se pri tome uzivaj~ plodovi
prema posebnirri potrebama ili uspostavi zajednica glavnice i
rente (ib., II, II, 1)
Zbog cinjenice da svako radi za svoju korist, izgleda mu
mnogo teze resenje,. problema o boljem rezimu svojine radi za-
jednice zivota, a posto ne moze postojati jedna stalna srazmera
izrnedu posla koji se obavlja i naknada koje se otuda izvlace,.
to· ce neizbezno izbiti sukobi izmedu onih koji dobijaju veci pri-
hod od vrednosti svoga rada i onih koji dobijaju manji.