Page 71 - Bilten 2

ne sticu. Ali on upucuje citaoca na one koji to Harocito izucavaju,
i na one koji cene bogatstvo, uvazavanje koje od filosofa ne
moze da bude preporuceno.
Na primeru Taleta iz Mileta koji je u jednom periodu ne-
mastine, posto je predvideo veliku berbu maslina, bio kaparisao
sve prese za uljc u Taletu i Kiu i uzeo ih u najam u svojstvu mo-
riopola, Aristotelo pokazuje da filosofi nemaju smisla za boga.t-
stvo, i ako su u lakoj mogucnosti da ga nagomilajtr (ib., IV, 4, 5).

S obzirom na vaznost koj~ se pridaje ljudima i stvarima,
Aristotelo utvrduje da u kucriom gazdinstvu treba obrabti naj--
ve6u pazhju na ljude, vise zbog njihovih uzvisenih moralnih vr-
1ina, nego zbog bogacenja; zatim vise na slobodne ljude nego
na robove,- povodom kojih se raspravlja da Ii pored njihovih
1·adnih i ropskih osobina mogu imati nekih sposobnosti uzv-ise-
ni'j eg karaktera,. kao mudrost, hrabrost i pravednost.
U skladu sa izlozenim shvatanjima Aristotelo je misljenja
da se moze biti sklon jednoj i drugoj hipotezi. Ali posto je ko-
risnost roba ogranicena na stvari potrebne za zivot, ocigledno je
da je dovoljan minimum vrline da bi dobro uspeo u svojim po-
slovima.
»Ali, ako je to istina postavlja se pitanje: moraju Ji i rad-
nici imati. neku vrlinu, Jer .se cesto desava da zbog neumerenosti
zanemaruju. svoje radove. Zar postoji ovde neka narocita .ra-
zl-ika ? Rob uzima uce3ca u nasem zivotu,_ radnik nam nije toliko
blizak i pr.ilici mu toliko vrline koliko ucestvuje u ropstvu. Rad-
nik se nalazi u jednom ogranicenom rop.stv.u, dok je rob po pri-
rodi takav, ali niko nije po prirodi obucar iii zanatlija. Ocigledno
je, dakle, da je gospodar uzrok ovakvog robovog stanja, ali H
svom svojstvu gospodara bez podobrtosti da bi ga mogao pou-
citi u izvodenju pojedinih poslova. Stoga grese Ofli koji izbega•
vaju da robove pouce razboru i veruju da treba samo da. iin za-
z_ apovedaju. Naprotnv, treba ih opominjati vise nego decu
(ib., I, V).
U drugoj knj-izi Politike Aristotelo ispituje razne politicke
konstitucije u cilju da bi odredio koja je najbolja za onaj narod
koji bi uspeo da stvori jedan oblik po svom uzoru. lz ove knjige
mogu se crpsti izvesna rasmatranja koja bi mogla bolje da obja-
sne ekonomske m-isli Stagiricanina. Zaista, politicka konstitucija
koju jedan narod uspe da stvori nije nezavisna od svog ekonom•
skog uredenja: politicko uredenje kao i ekonomsko obrazuj-u
dva gledista jedne stvarnosti i samo se apstraktno mogu posma-
trati odvojeno.
Posto svaka konstitucij-a pretpostavlja Jednu zajednicu i
kako je nemoguce da svi gradani ne budu uzajamno vezani inte-
resom, Aristotelo se na prvom. mestu pita da 1i ce grad morati
usvojiti jedan komunisticki poredak, ili ce ga primiti u izvesnim
granicama (Pol., II, I, 2).