Page 58 - Bilten 2

12.

Etika i politika se odnose na individuu u sf eri individuaJne
5
i socijalne moralnosti, to jest na praktican zivot. )
Iz vec izlozenih principa u logici izlazi da dobro kome co-
vek mora teziti u prakticnom zivotu nije jedan apstraktan pojam
vec pravo iskustvo same aktivnosti, iii cilj koji se ostvaruje u
samom vrsenju aktivnosti.
Cilj svake aktivnosti je ostvarenje dobra koje je u svom
postignucu praceno uzivanjem. Stoga Aristotelo zakljucuje da
covek razvijajuci svoju posebnu aktivnost, to jest razum, ostva-
ruje covecanski cilj, to jest srecu. Sreca se, dakle, sastoji u vez-
banju razuma, a postupati prema razumu je vrlina.
Vrlina u koju se sticu sve druge vrline je pravicnost, i ona
je cisto drustvena vrlina.
Tako su u samom sredistu velicanstvene aristotelovske
konstrukcije postavljeni prirodni uzroci drustvenog poretka, a u
citavoj spekulaciji Stagiricanina izdize se i zvate relativna kori-
snost, ne iskljucujuci ni onu koja zadire u politiku i ekonomiju.
Moralnost pojedinaca se uraznotezava i upotpunjava u dr-
zavi, moralnom organizmu koji je predmet politike. Drzava je
neophodna ustanova: izvan nje pojedinac ne moze postici svoj
cilj; grad nastaje po prirodi stvari; covek je politicka zver (Pol.
6
I, 1; Eth. Nie., IX, 9). )
Zakonodavstvom i vaspitanjem drzava preduzima da grada-
nima pribavi maksimum srece i sto efikasnije vrsenje vrline.
Kako se vidi, Aristotelo je pre nekoliko hiljada godina
pretskazivao genijalnom bistrinom izvesna stroga zapazanja koja
bi se i danas mogla najvati pragmatistickim i storicistickim.
Dobar deo ove aristotelovske doktrine ima jos i danas
vrednosti; iako joj nedostaje jedna stroga sistematizacija ona
nam je za ciljeve ekonomske nauke ipak predala skup razlicitib
zapazanja i jedan organski zacetak drustvenog organizma, da
zasnujemo jedno korisno podrucje ispitivanja i izvodenja kako
bi rekonstruasali ekonomsko shvatanje jedne davne epohe, izra-
zene od njenog najveceg pretstavnika.

5) Ovde vredi preneti sledecu Fiorentino-vu napomenu: »Premd_a su
etika i politika podvojene, u sustini ne cine nego samo jednu nauku. Gre§e
oni koji su. mislili da se etika bavi individualnim vrlinaf]1a, a poJitika gra-
danskim vrlinama: za Aristotela nema vrline izvan zajednickog zivota. Ove
dve grane imaju pre takav odnos da politika nastoji da ozivotvori ono sto
etika opisuje kao cisto znanje; ono sto nazivaju etikom - kaze Zener - to
je cista etika; politika je p.rimenjena etika.« (Man. di storia della Fil.
I. -XIII,).
6) »Covek je po prirodi politicko bice«. (Eth., L 7).