Page 61 - Bilten 2

4

8
Razlaganje misli o ekonomiji )
Celokupan politicki .zivot J.elade u Aristotelovo doba razvija
se u nekoliko vecih centara i tezi narocito Atini. Tu se politicki
1 ekonomski zivot pretstavlja u svoj svojoj dramaticnoj sloze~
-nosti i vec se determinise preko nekih postupaka koji su sadrza-
·vali ispreplitane najznacajnije probleme savremene ekonomije.
lndeks cena zitarica na veliko i ogranicenje izvoza, zakon
o pomorskoj razmeni i uvozne carine, to su mere koje se namecu
ucenom coveku na rasmatranje, jer su vec u njima sadrzani neki
9
11ajsporniji problemi nasega doba. )
Pa ipak se kod starih grckih mislilaca ne nailazi na jednu
jasnu i cistu koncepciju o ekonomiji; oni se gube u sirokom

8) Prvi i jedan od retkih koji su se bavili Aristotelovim mislima o
ekonomiji jeste Belisario Acquaviva, vojvoda od Atria, koji je umro 1841.
Belisario Acquaviva je ostavio razne spise .koji se· vecim delom nalaze
u napuljskoj Narodnoj biblioteci. Od veceg su interesa njegova knjiga:
De Principum Jiberis educandis i dve knjige Praefatio paraphrasis in Oeco-
nomica Aristotelis.
Prva knjiga Paraphrasis posto kaze da »multa praeter pbysicam
.disciplinam Aristoteles scripsit, quae ac virtutem conducere videbantur: ut
sese homines ad bene vivendum natos esse intelligerent, ac post vitae ter-
rr:inum boni alicuius, quod post ipsam remanet, partecipes esse defbncti«
(:1>je Aristotelo osim .fizike napisao mnogo toga sto se odnosi na vrlinu: da
ljudi shvate da su rodeni da dobro zive i da posle smrti postanu deonici
·nekog dobra, koje ostaje i po svrsetku zivota«. Prevod.), bavi se speci-
jalno etikom.
U drugoj knjizi Acquaviva se narofito zadrzava na rasmatranjima eko-
nomskog karaktera, ali njegovo tesko izlaganje ne doprinosi nimalo raz-
vitku nauke i treba ga razumeti samo kao autorov humanisticki zanos.
Od vece su vrednosti ona zapazanja sadrzana u ovoj knjizi koja se
odnose na poljoprivredu »cuius quidem fructus non inhumaniter non ab
invitis (ut in bello sit) sed natura ab ipsa acquirittir« (:i>ciji se plod ne stice
na necovecan nacin, od nepozvanih (kao sto se to u ratu desava), vec od
same prirode .. . . « Prevod.).
Osim toga izlaganju apsolutno nedostaje kriticka ocena, i zbog toga
nam se fini nedovoljno interesantnim.
9) Obilata je bibliogr.afija koja se odnosi na ovu fazu atinske eko-
nomije. Narocito porediti: Boeckb: L'Economia Publica degli Ateniesi i
Bibi. st. Economica od Pareto-a, I, 1; Gernert: L'appovisionnement d' Athe-
nes en ble au V et au IV siecle u Bibi. de la lac. des Jettres de run. de
Patis, XXV, 1909; Arias: Commercio dei Cereali e prezzi al minuto in Atene
u Ptinc. d' ec. Comm. III.