Page 62 - Bilten 2

16

podrucju politike i kad im polazi za rukom da prec1z1raju po•
neke odlomke misli o ekonomiji, oni to cine samo da bi ih sveli
na eticka i politicka rasmatranja.
U ovoj naucnoj neodredenosti mnogostruko ekonomsko
i8kustvo Atine obrazovalo je najpovoljniju sredinu za potsticanje
jednog ispitivanja koje se odnosilo na nauku o bogatstvu. I za-
ista, iz ovog iskustva crpli su gradivo Ksenofont i Aristotelo, koji
su se u svojim politickim spisima posredno bavili ekonomijom,
imajuci uvek pred ocima misao o uredenju drzave. 10 )
Aristotelo je nesumnjivo pridavao veliku vaznost ekonom-
skom poretku kao osnovi za upravljanje narodima, ali nije uspeo
da apstrahuje cisto ekonomsku stranu od politickih cinjenica.
i njegov je glavni problem ostao problem o odnosu ekonomije
i politike.
Aristotelo pocinje svoja ispitivanja politicke prirode iz ispi
tivanj a ustava, sa p_rimedbom kako sve zaj ednice teze postignucu
jednog dobra, tako i grad i svaka politicka zajednica. 11 )
Da bi istakli vrednost ovog procesa bice dobro da se upo-
z-namo sa poreklom stvari.
Po Aristotelu je potrebno da se najpre udruze ona bica.
koja ne mogu ziveti odvojeno jedna od drugih, kao zena i covek,
i oni koji su sposobni za zapovedanje i poslusnost, jer su ovi od-
nosi neopohodni radi odrzavanja ljudske zajednice (Pol., I, I, 4.).
Ove suprotnosti imaju svoj koren u prirodi, jer je razumno
bice zaista po prirodi gospodar i ko ima fizicku sposobnost da
izvrsava njegove zapovesti potcinjen je i rob. Tako Aristotelo
izvodi da se interesi gospodara podudaraju sa interesima roba.
(ib., I, I, 4).
Tako je, dakle, polozaj .zene i roba odreden od prirode.
Prv-a zajednica koja proistice iz udruzivanja ovih dvaju 1n-
dividu_a je porodica, kao zajednica koja neposredno odgovara
svakidasnjim potrebama zivota (ib., I. I. 6).

1 0) Od Ksenofonta, .pored . ma'njih istqriskih ·i politickih .spisa navode
St! narocitb Ecbnomico · i. Delle finanze· di Atene. Oba ova dela nalaie ,se
u Senofo~te Scrit_ti minori,-vol. 2., Napoli, .1901.
1n Z_a Aristo.tela _pojedinac i' grad· su izrazi pod koje. se mora podvesti
svako politicko· i$pitivarije; grad. je ·aeterminisan ·pojmom ai.Jtaikije. Polis
se stoga ~ne iscrpl'juje unutar gradskih zidina; jer bi. se· zidovinia ,mogao
opasati i" ·Peloponez4. III.z.. 3, • 12. Grad prema • toine_ nij~ topografski faka~.
vec ' p_olitick.~ ~tv~rnosl. cini-.n•ain se da ·ne .treba pdh:vatiti napomenu Wil_a-
mowitia, po koj6f ·s~ Aristotelo. sl'tizi . r·ecju polis u,mesfo reci dr.zava jer mu
nedostaje • termin da izrazi ova;._- p6jam: 'ovae ·se . n·e postavlja' pitanje "izraza,
vec svakak9 pitanje istovetf\os~i pojmova. Uistinu,, dovoljric> je ·napo_meriuti
da je zajednice vece od • grada . Aristo·telo. objasnio _kao osotiito_st v~rvars~ih
naroda, kao sto se pojam polis po nfemu izjei::tnac·ava: sa pojrriom autarkije,
.da oi' se izyelo ·d·a 'je gra·d determinisan~ bas : sa svojih politi~kih, pravnih i
ekonomskHi .-osobiria.
Oalje, Arisfotelo i:-azlikuje p<;>lis od siinmachia, koja je ~apravC? ~~ra
zajednica, ali stvorena samo·. u cilju • odbra'ne i • uz_ajamne pomoci (II; 2, ·4).
Posto je dakle, s1mmachia ·samo··· savez uslovljen razlozim~ ·siucaja, polis
mora neophodno sadrzavati u sebi samoj sve uslove podobne 'da ·odrzi ·u zi-
votu ·:jnda-n drustveni agregat. Prema tome je sama drzava polis.