Page 70 - Bilten 2

24

Posto je na taj nacm postavio izvesne teorijske principe.
Aristotelo prelazi na rasmatranje prakticne strane, t. j. prelazi
sa podrucja spekulacije koje je bezgranicno, na podrucje prakse:
skopcano sa nuznoscu koju treba imati u vidu iznad svega.
Iz ovih rasmatranja crpu se osnovi prave i ciste kremati-
stike; na protiv, ona koja se odnosi na razmenu ima za glavni
osrtbv trgovinu, koja se prema Aristotelu deli na tri grane: po-
morsku, suvozemnu i trgovinu na malo. Razlika izmedu ovih
grana trgovine jeste u stepenu sigurnosti i visini zarade koje
mogu pruziti (ib., I, IV, 2).
Drugi osnov razmehe je zajam na iriteres, a treci nadnica
koja se primenjuje na strucne radove ili se daje onirna »koji su
liseni svake vesine i mogu da iskoriste samo svoje telo«.
Treca vrsta krematistike pored one »prave i prirodne« i
one koja se odnosi na razmenu jeste ona koja se tice sece suma.
i i-skoriscavanj a rudnika. Ova vrsta krematistike cini sredinu
izmedu druge dve, uzimajuci ucesca u p-rirodnorh bogatstvu i u
bogatstvu iz razmene.
R.asmatranje ove delatnosti moglo bi nas odvesti na potanje
ispitivanje pojedinih zanata, ali Aristotelo zastaj-e na j_ednoj
mnogo opsirnijoj podeli.
Najvazniji su oni zanati u kojima je udeo slucaja najmanji;
najmehanicniji su oni u kojima se fizicka snaga najvise trosi;
najservilniji su oni koji iziskuju maksimalnu upotrebu tela; a
najnizi su na protiv oni koJi svode na najmanjti meru delatnost
duha (ib., I, IV, 3). U III knjizi Aristotelo se vraca na pojam roba
i kaze: »Robovi su oni koji vrse poslove nuzne za zivot jednog
pojedinca; oni koji ih vrse za _iavnost zanatlije su i teti«. U sva-
kof prilici Aristotelo isto tako podvlaci da »u jednoj drzavi sa.
dobrom upravom gradani .... ne treba da budu zanatlije i tr-
govci, jer je takav zivot necastan i protivan vrlini«.
I Platon u Zakbnima XII - tvrdi da posao obucara i .ko~
vaca ponizava one koji ga vrse, »bedni najamni radnici koji su
zbog svog stanja liseni politickih prava«.
Bilo bi takode kori3no - po Aristotelu - sakupiti zapa-
zanja o razlozima i nacinima po kojirna neki sticu imetak a drugi

Stagiricanin ocigledno ne ulazi dublje u ovaj pojam, koji je bio nuzan.
usled potrebe za jednim zakljuckom politicko-moralnog poretka. U krajnjoj
ananlizi celokupna krernatistika bi se mogla smatrati kao delatnost uprav-
ljena na dobijanje novca iz novca. Ali u obavljanju ove delathosti covek
odre.duje isvestan skup delatnosti koj_ima pravda postignuce svog cilja, t. f.
povecanje svog bogatstva: to je u stvari sta.ro pitanje koje se odnosi na
pro·duktivnost trgovill"e.
S druge strane ustupanje upotrebe novca pod interes znaci i jedari
akt razmene. Menja se jedan sadasnji zaiam za jedan buduci: dobi't je cena
razmene i nagrada za rizik.
Kao da su blizi stvarn·osti oni patristicki i skolasticki moralisti koji
osuduju zelenastvo ne zbog nacinc1 na koji se ono vrsi, nego zbog mere
koju ono dostize a koja je protivna moralnim zakonima.