Page 65 - Bilten 2

19

da 1i je u odncsu »pravljenja ladica za vestinu tkanja, Hi kao
vestina pravljenja metala za vajarstvo« (ib., I, III, I).H)
Po Aristotelu krematistika se bavi pribavljanjem dobara
ekonomija iskoriscavanjem istih i u toliko nisu dve podudar-
ne nauke.
Ali, ako krematistika cini jedm1 granu ekonomije i1i jednu
sasvim razlicnu delatnost, pre je obrnuto, i onda Aristotelov sud
po ovom predmetu nije lisen podrobnosti, sto ponekad znaci ne-
dostatak u jasnoci njegovog shvatanja. Zakljucci pak do kojih
on dolazi sastoje se u razgranicavanju pojma krematistike u od-
nosu na novcanu ekonomiju, kojoj rnoralista i politicar nije
mnogo sklon.
Pratimo Aristotela u njegovom izlaganju. »Svojina i bogat-
stvo obuhvataju razlicite delatnosti, tako da se najpre treba upi-
tati da li poljoprivreda cini jednu granu ekonomije iii jednu
strogo odvojenu delatnost i uopste da 1i briga za pribavljanje
hrane i posedovanje iste cine deo ekonomije. Ali postoji mnogo
vrsti hrane i stoga vise oblika zivota medu ljudima i zivotinjama.
Posto nema zivota bez hrane to i razlike u hrani stvaraju izvesnu
razlicitost u zivotu zivotinja: na pr. u divljem stanju neke zivo-
tinje zive udruzene, druge usamljene, prema tome kako im jedan
ili drugi nacin sluzi za opstanak, jer su jedne mesozderi, druge
biljozderi, trece ljudozderi i upravo zato je priroda odredila na-
cin zivota, svake vrste prema lakoci pribavljanja hrane po sop-
stvenom izboru« (ib., III, 2, 3).
I medu ljudima ima mnogo razlika koje poticu od njihovog
nacina zivota: najlenjiji su nomadi, 15 ) drugi zive od lova crpeci
sretstva za zivot iz pljacke polja i1i od ribolova ako zive pokraj
jezera, reka iii mora, ostali jos od unistavanja ptica i sumske
divljacL Ipak vecina ljudi crpe iz zeinlje sretstva potrebna za
zivot (ib., HI, 4}.
Tako su; prema Aristotelu, odredeni nacini egz:istencije u
kojima covek oseca potrebu samo za prirodnim silama, ne pod-
razumevaiuci tu trgovacke odnose: skitnistvo, zemljoradnju,
pljacku, ribolov, lov i one delatnosti koje proizlaze iz smese ovih
prvobitnih nacina pribavljanja hrane.
Prema tome :su svim zivim bicima od prirode osigurana po.;.
trebna sretstva .za zivot, i sve sto treba da ucine jeste da ih pri-
bave u posed. Otuda, poAristotelu, treba u svakom slucaju umeti
ceniti sledece nacelo: »da korenje sluzi zivotinjama a zivotinje
ljudima, da domace zivotinje sluze za upotrebil njihove snage
i za hranu koja se dobija od nj'ihovog mesa, divlje zivotinje·, u

14) »Na svaki nacin nisu pomocne, ier prva priprema oruda, drug-a
gradivo; pod gradivom podrazumevam osnov .za prav)jenje proizvoda, kao
.za bojadzUu vunena tkanina, za vajax:a bronza«.
15) »Zaista, nekaznjeno pribavlJajµ hranu i gtibe vreme u neradu sa
stokom; ali su prinudeni da idu za blagom, kome je zbog pa~ajaka po-
trebna promena mesta, i tako obavljaju gotovo jednu zivu poljoprivr'edu«