Page 64 - Bilten 2

18

Iz ovih se odnosa rada pojam staresinske vlasti gospodara
nad robom; supruznicke vlasti muza nad zenom; ocinske vlasli
oca nad decom (ib., I, II, I,· 2).
U okviru ovih osnovnih odnosa odreduj u se odnosi eko-
nomskog karaktera, cije izucavanje sacinJava >>-krematistiku«·,
koja po jednima izlaze ukratko celokupnu upravu porodice, a po
drugima jedan njen znatniji deo (ib., II, 2).
Na~on ovih pretpostavaka Aristotelo pristupa tasudivanjµ
o priro.di raznih odnosa i najpre rasmatra onaj o vl-asti gospo ...
dara nad robom. Po Aristotelu ljudi su po prirodi robovi iii
slobodni.
Gospodar je vlasnik svoga roba koji njemu potpuno pri,.
pada: ·»onaj koji po prirodi pripada drugima a ne sebi samom
jeste rob; covek koji postane rob svojina je drugoga, a svojina
je sretstvo za upotrebu« (ib., II, 7), otuda pravo gospodara da se
sluzi robom kao sretstvom za upotrebu, t. j. kao elementom
svoje svojine.
Razlika izmedu gospodara i roba potice jos od .rodenja,
posto su neki ljudi skloni zapovedanju a drugi poslusnosti:
i jedno i drugo je potrebno i korisno za opstanak i razvitak
dniztvenog .zivota.
Rob je lisen visih osobina duha i najbolje sto moze da ucini
jeste da se podvrgne vlasti gospodara, jer je pravo i korisno· da
bude poslusan.
Rob je deo svojine i kao takav predmet proucavanja kre-
matistike ko.ja se upravo i bavi svojinom.
U odnosu prema slobodnim ljudima .»korisnost domacih
.zivotinja i robova malo se razlikuje; i jedne i druge, domace zi-
votinj e i robovi, od pomoci su nam u stvarima potrebnim za
fizicko odrzanje« (ib., II, 14),
Ostale napomene i razlike koje cini Aristotelo u pogledu
robova vise su cisto pravnog i politickog karaktera i jedva jc
primdna njihova veza sa ocenama ekonomskog karaktera 13 )

*
* *
Raspravljajuci neposrednije o krematistici Aristotel.o se
o.ajpre pita da Ii je ona isto sto. i ekonomija, iii nesto drugo; da
U je Jedna njena pomocna nauka, ili je podredena i u tom slucaJc

13) U ovom delu Aristolelovog- raspravljanja. prvi put se .javlja pojain
svojine kao ~srets_tva za upotrepu« .. Kad_j_e jednom _do.~ao . . do. tpg- pojnia~·pod
~oji_pi_~~ p,odrazumeva onaj iz ekonorpije,Kao -nauke o sretstv1ma, Aristotelo
se vr:-aca na·-razmisljanje o teleoloskim vredpostinia i .zato dopus43. ·qa mu
izmakne • mogucnost jedne prave i orig'inalne ekononiske· rasJ>rave. ~Sretstvo
za .µBot.r:ebµ<e je jedno. odredivaQje pojma koji nije .. opo.vtgput Jli: u j,t_ar:ini;
po§to .je jasno dao ovaj· pojam moralo se--odmah .. o·dvojiti..jedno .. odgov.a-
rajuce·. izufavanje za pribavljarije civili. sretita:v~; "_i'-oh"cta ·b_i ,se _pr.oblemi _r;id:a,
'{r:ednosti i razmene log~tno nanietnull s.a j~dnim. sv.ojiJJ1 .. sop~tv:eJ;1ir;n -:za_dat;-
koJD . koji · se razlikuje o.d .. .teleolo§kih. yr~dnosti- moi:ala ."i applitike: