Page 67 - Bilten 2

21

razmena izvodi prava i cista krematistika, kako p-riznaj e sam
Aristotelo (ib., I, III, 13).
Stvarno sa umnozavanjem potreba, sa neprestanom i ponov-
nom podelom vrsti delatnosti i proizvodnje, sistem raz·mene po-
staje sve slozeniji. Uvoz i izvoz se povecavaju. Tako nastaje po-
treba za jednim sretstvom razmene koje bi od svih bil-o lako
prihvatljivo a iskljucilo· bi cesto veliku teskocu usled potrebe
prenosenja svoje robe da bi prema prirodnom rasporedu postala
predmet razmene.
Stoga se morao odrediti jedan predmet koji bi po sebi ko-
ristan bio i podesan za rukovanje u potr-ebama zivota: na primer
gvozde, iii srebro, ili bilo koji predmet u pocetku odreden samo
po velicini i kolicini, zatim bolje oznacen sa dodatkom jedrtog
narocitog otiska, koji bi se stavio kao znak razpoznavanja vred-
nosti (ib., III, 14).
U ovoj fazi razvitka razmene nastala je, prema Aristotelu
druga vrsta krematistike, t.j. cista i prava trgovina, najpte u
jednom jednostavnom obliku, zatim sve slozeriijem u koliko se
uvecavalo iskustvo izvora i nacina opticaja podesenih na umno-
.zavanje dobiti.
Stoga se krematistika sve sistematicnije organizuje u onom
delu ekonomske nauke koji se pre svega odnosi rta novae, i ima
specijalan zadatak da ispita sretstava za pribavljanje bogatstva.
Ali, bogatstvo se uvek ne poklapa sa kolicinom novea. Ponekad
je novae samo ugovor, i ne sadrzi nikakav siguran i cist osnov
bogatstva: sa promenom ugovora na kojem je zasnovan, novae
gubi vrednost i vise nije sposoban da pribavi nuzne stvari; tako
da i ako imate novca u izobilju mozete ostati bez potrebnih stva-
ri, i Aristotelo navodi na ovom mestu legendu o kralju Midasu,
koji je video kako se pretvara u zlato sve ono sto mu je bilo
nuzno za potrebe .zivota· a ipak umire od gladi pored tolikog bo-
gatstva. Zato imaju pravo oni koji se staraju da pribave pored
novca izvesno bogatstvo stvari. 17 )

17) Vredna su paznje Aristotelov-a zapazanja o noveu, koji nasfade
iz nemogucnosti prenosenja predmeta odredenih za ra-zmenu u prirodi. Zato
se morao dati i uzeti za razrnenu jedan predmet koji bi po sebi koristan
bio i podesan za rukovanje u potrebama zivota.
Po Aristotelu, dakle, postoje dva rekvizita kojima. mora odgovarati
svaki novae: da je koristan po sebi i podesan za rukovanje. Da bi se razme-
na jos vise olaksala morao se utisnuti na novae znak niegove vrednosti
i tako- osloboditi menjace sta-lnog merenja.
Posto se jasno utvrdHa rnera i oznaka bogatstva, morala Je izgJ-edati
relativno laka mogucnost nagomilavanja bogatstva u beskonafnost· a kako
je taj nacin pribavljanja bio predmet krematistike, to je Aristotel; navelo
da osudi krematistiku kao jedan neorirodan sistem i sretstvo korupcije
i borbe niedu ljudima.
Krematistika se skoro 1zjednacuie sa trgov-inom: obt teze umnoza-
van;u dobiti (Pol., I, III, 16).
»Ponekad novae izgleda prazna stvar a samo defstvo ugovora kao
~e~.t~ n_eprir~dno, jer ~!1i koji_ se njim,e sluze umanjuju. mu v.r-ednost menja-
Juc1 Je 1 on vise ne sluz1 za pnbavlJanJe potrebnih stvari; tako da se i pored
izobilja novca maze ostati bez nuzne ishrane« (i b., I, III, 16).