Page 69 - Bilten 2

23

:._;!,i nacm i uz pomoc svih oprobanih i korisnih snaga kojima se
raspolaze (ib., l, III, 20).
Ari~totelo upotrebljava rec »uziv_anje« u odvec sirokom
i- ops.tern smisJ-u, Jer ~e inace ne bi moglo razumeti kako se ~mo
maze sastojati u »preobilju dobara.«
U stvari, uzivanje se ne sastoji toliko iz preobilja dobara
koliko iz razumne i primerne upotrebe koju od njega tr.eba
um.eti ciniti.

*
·* *
Otuda Aristotelo obj.asnjava pitanje da Ii krematistikutre--
ba. da izvodi staresina porodice ili magistrat i zak[jucuje da je
moraju izvoditi ob.oje, ,,j.er kao sto politika ne s_tvara ljude, nego
ih uzima iz prirode i koristi se njima, tako treba da priroda obra-
dom zemlje i is-koriscavanjem mora iH na clrugi nacin p-ruzi hra-
nu, a staresina po.rodice raspolaze njorp.e kako treba; tako isto
nije vestina tka~a da bas on pravi vurtu, vec da se sluzi njome
i da raspoznaje dobru i prikladnu vrstu od rdave i neprikl·adne.«
Kad bi bilo drukcije pi-tali bi se zar ne bi i medicina,. kao i ktem-a--
tistika, mogla zameniti ekonomiju. Jer treba zeleti dobro zdrav--
lje clanovima porodice, kao sto tr.eba da zive i da imaju ono sto
im je potrebno._ S jedne strane zdravstvena briga clanova poro-
dice i grada pripada _ staresini porodic.e i magistratu, a s dtuge
i:o spada u s~ecijalnu nadleznost lekara: isto se tako moze na Je-
dan nacin, staranj.e oko bogatstv-a ostaviti staresini porodice, a na
drugi nacin dodeliti jednom pomucnom otganu. Nada sve ie _po-
trebno kao sto je gor·e receno, da priroda prilzi neophodna sret-
stva, j.er iz nje mora proizici hrana za bica koja ona rada. U
stvari svakome od rodenja osta.te za ishranu ono sto pretice
tvorcur Z.ato je krematistika i po prirodi pristupacna svima, jer
je kako rekosmo dvoguba, trgovacka i domac-a, prva potrebna
i opravdana a ona druga zasnovan~ na razmeni i s pravom pr~-
zrena, jer nije prirodna, vec je posledica uzajamnog iskorisca-
vanja, kao sto se s pravom zazire od zelenastva, pesto se novae
ne bi smeo upotrebiti na drugo nego u cilju razmene.
Novae je postao radi razmene: novae se umnozava iz novca
zelenastvorn koje p.retstavlja u vecini slucajeva dobit protivnu
prirodi (ib., I, III, 21, 22, 23) 18 ).

18) Kao moralisti svih vremena i Aristotelo osuduje zelenastvo i zazire
od njega. Ali se primecuje da kod Stagiricanina ne preovladuju razlozi mo-
ralnog karaktera kao kod srednjevekovnih mislilaea, vec razlozi koji su u
vezi sa. finalistickim redorn stvari..
Novae je postao radi razmene a kako zelenastvo nije dobit nastala
iz jednog akta razmene, ono je uvek protivno prirodi: novae nastao iz novea.
Aristotelo nije posebno raspravio pitanje ulaganja novea na interes
jer je smatrao da je zajam na interes jedan od osnova razmene; zato se
mora imati u vidu da on nebi prihvatio ovaj sistem ustupanja upotrebe
novea na interes, i on bi mu bfo protiv prirode, jer pretstavlja novae na-
stao iz novca.