Page 68 - Bilten 2

22

Zaista prirodno bogatstvo je razlicita stvar od krematistike,.
prvo je proizvod »kucnog gazdinstva«, druga je koeficijenat bo-
gatstva koje proistice iz razmene, ciJi je osnovni uslov novae.
osnov i cilj same razmene (ib., I, III, 17).
--*
* *
Na ovom mestu Aristotelo se zadrzava na pojmu granica
bogatstva.
Bogatstvo koje proizlazi iz krematistike, t.j. iz razmene, iz
trgovine, nema granica, jer vestine za postizanje svog cilja ne-
znaju za nikakvu granicu: naprotiv, sretstva podesena za posti-
zanje cilja su ogranicena, jer je granica nastala iz same potrebe
za koordiniranje sretstava cilju : tako ova vestina, krematistika,
nema granice cilju, a cilj se sastoji u bogatstvu i sticanju dobara<<·
(ib., I, III, 17).
Ekonomija ima razlicit cilj od krematistike i ima nasuprot
ovoj izvesne granice, stoga i ako s jedne strane moze izgledati
da svaka vrsta bogatstva ima izvesnu granicu, vidimo naprotiv.
da u stvari svi oni koji hoce igdustrijalizaciju nastoje ,1a uvecaju.
do beskonacnosti svo j novae.
Krematistika i ekonomija irnaju isti predmet izucavanja u
koliko se obe have upotrebom svojine; ali dok krematistika ima
za cilj umnozavanje novca, ekonomija nasuprot nastoji da zado-
volji potrebe porodice. Prema ovoj slicnosti mislilo se da i eko-
nomija stavlja sebi u zadatak nagomilavanje bogatstva; otuda.
su mnogi smatrali za nuzno da sacuvaju iii uvecaju do besko-
nacnosti steceno bogatstvo.
Prema ovoj dispoziciji raaa se osecaj zivota radi zivota ..
a ne radi dobrog zivota.
Zivot radi zivota jeste zelja koja nema nikakvih gran~ca.
Medutim, oni koji zele <lobar zivot teze zadovoljenju fizickih.
uzivanj.a, a posto to zavisi od sretstava kojima se raspolaze, sve.
ljudske brige sticu se oko nacina pribavljanja bogatstva.
Po Aristotelu uzivanje se sastoji u preobilju dobara; ako
se ono ne moze postici pomocu krematistike pokusava se na dru-

Zapazanja navedenog pasusa sadr-zavaju u osnovi citavu jednu teoriju
o novc11, kako je dqcnije utvrdena. .
Zato treba· zabeleziti da prvi • rel{vizit pridat novcu od Aristotela, t. j.
ona:j o njegovoi unutr.asnjoj korisnosti prestaje cim se dode do odredivanj~
otii;;ka, do · momenta kad .sma:tramo da bi vrednost ·kovanog metala mogla
J'skljucivo zavisiti od jednog v-ladaocevog zakona, u tom slucaju novae je
samo proi:tvoq samovolje i sto~a se njegova vr:ednost menja cim nestane
sarnovolje od koje pr-oizlazi.
Ali Aristotelo ne iznosi da vrednost novca ne zavisi samo od onih
koji se njime sluze, nego i od uslova na trzistu ti kome se vrsi obrt. Cesto-
izobWe novca podize cenu a da se zato ne svodi · na povecartje bogatstva:
gresi Serra koji je preduzimao da ispita kako l>da postanu bogate • zlatom
i srebrom zemlje u kojima nema rudnika«. U Ar.istotelovom zapazanju je
nejasno uputstvo o mogucnosti pribavljanja novca, sa kojim je otisao u
krajnost: ~tako da se i pored izobilja u novcu maze ostati bez nuzne
ishrane«.